Прича о шајкачи

 

Шајкача је неприметно потиснула шубару као српску националну капу током деветнестог века. Отприлике је истовремено и труба истиснула гајде. То се догадјало током српских ослободилачких ратова када је шајкача постала војничка капа по узору на стране војске.

У ствари, прве шајкаче су носили српски добровољци из, Бачке који су у својим малим чамцима, шајкама правили велике проблеме Турцима на Дунаву.

Вероватно је зато и до данашњег дана шајкача остала маслинасто зелена. Једино су увек посебни Ужичани себи приуштили да им ова капа буде тегет боје. Шајкача се показала као свестрана капа. Лепо стоји на глави, поготово кад се мало накриви.

Осим главе, у њу може свашта да се упакује а по потреби може чак и вода да се пије из ње. Неки докон љубитељ шајкаче је успео да наброји преко педесет начина како да се употреби ова универзална капа. Шајкача је у ствари двострука капа. Између њена два дела може да се остави цигарета, писмо од девојке, новац и бог те пита шта још.

Иначе тај двоструки део шајкаче је првенствено намењен да се навуче преко ушију када је хладно време. Зато се тај део и зове уши. Шајкача се шије од истог материјала као и панталоне. Догађало се понекад да се панталоне исцепају на туру јер је тај део највише хабан. Како није баш ни код сиротиње елегантно ићи поцепаног тура онда су од ушију сечени комади и прављене су закрпе. Од тог времена је и настала изрека: сеци уши, крпи дупе, и односи се на све послове који се од јада и чемера обављају.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s