Хитлер заштитио свог ратног друга Јеврејина?

Ових дана у штампи можемо читати о Хитлеровом ратном другу из Првог светског рата, Јеврејину Ернст Хесу и његовим напорима да преживи холокауст.

Ко је био Ернст Хес (1890-1983)?

Ернест Хес се са Хитлером  познавао из Првог светског рата, када му је извесно време био командир чете  у Фландрији.  Капетан Хес се након Првог светског рата посветио цивилној каријери и постао уважени судија у Франкфурту. Али, због свог јеврејског порекла 1936. године био је присиљен да поднесе оставку, а њега и супругу више су пута премлаћивали испред куће па је огорчени Хес одлучио да пише свом бишем каплару. У писму је навео да би било у реду да га – због старог пријатељства и војничког братства – поштеди даљих понижења. Према тврдњама историчарке Сузане Маус у часопису „Јеврејски глас из Немачке“, Хеса је доста дуго заобилазио прогон Јеврејау нацистичком Трећем рајху, захваљујући докумету који је, у име Хитлера, потписао шеф СС трупа Хајнрих Химлер.

У том папиру из августа 1940. године,  Х. Химлер упозорава филијалу Гестапоа у Франкфурту да би Хеса требало у сваком погледу оставити на миру… према жељи Фирера.

У писму је стајало да се од свих прогона изузима бивши судија Ернст Хес са породицом и да је то изричита жеља Адолфа Хитлера.

У писму се упозоравало: да ће онај који се огреши о наредбу бити најстроже кажњен.

 Хитлер се смиловао свом бишем команданту у Првом светском рату капетану Ернсту Хесу, чија је мајка била Јеврејка, а нацистичким расним законима то је значило – да је и Хес Јевреј.

 Док је био надређен каплару Хитлеру, капетан Хес више је пута био рањаван и добио је највећа војна одликовања царске Немачке.

Статус му је трајао само до 1942. године, када је на Ванзејској конференцији усвојена доктрна о истребљењу Јевреја. Хес је преживео и избегао гасну комору  захваљујући браку са „чистокрвном“ Немицом и чињеницом да је био крштени протестант.  Његова сестра није била те среће, убијена је у логору, где ју је депортовао Адолф Ајхман, након што се хвалила да је под специјалном заштитом нацистичке партије.

Хес је после 1942. године, рат провео у концентрационим логорима и на принудном раду.  После рата одбио је да се врати у судство, не желећи да ради са колегама који су сакривали своју нацистичку прошлост.

 

Прича о шајкачи

 

Шајкача је неприметно потиснула шубару као српску националну капу током деветнестог века. Отприлике је истовремено и труба истиснула гајде. То се догадјало током српских ослободилачких ратова када је шајкача постала војничка капа по узору на стране војске.

У ствари, прве шајкаче су носили српски добровољци из, Бачке који су у својим малим чамцима, шајкама правили велике проблеме Турцима на Дунаву.

Вероватно је зато и до данашњег дана шајкача остала маслинасто зелена. Једино су увек посебни Ужичани себи приуштили да им ова капа буде тегет боје. Шајкача се показала као свестрана капа. Лепо стоји на глави, поготово кад се мало накриви.

Осим главе, у њу може свашта да се упакује а по потреби може чак и вода да се пије из ње. Неки докон љубитељ шајкаче је успео да наброји преко педесет начина како да се употреби ова универзална капа. Шајкача је у ствари двострука капа. Између њена два дела може да се остави цигарета, писмо од девојке, новац и бог те пита шта још.

Иначе тај двоструки део шајкаче је првенствено намењен да се навуче преко ушију када је хладно време. Зато се тај део и зове уши. Шајкача се шије од истог материјала као и панталоне. Догађало се понекад да се панталоне исцепају на туру јер је тај део највише хабан. Како није баш ни код сиротиње елегантно ићи поцепаног тура онда су од ушију сечени комади и прављене су закрпе. Од тог времена је и настала изрека: сеци уши, крпи дупе, и односи се на све послове који се од јада и чемера обављају.